Rebelde World

Y soy Rebelde, cuando no sigo a los de mas...Y soy rebelde,cuando te quiero hasta rabiar..
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Horor 2-Luna

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
~Sanja Barken <3~
Admin
avatar

Broj poruka : 168
Datum upisa : 14.08.2009
Godina : 20
Lokacija : Kikinda

PočaljiNaslov: Horor 2-Luna   Uto Avg 25, 2009 12:42 am

ЛУНА
Први петлови су закукурикали. Нему тишину је прекинула само шкрипа капије с којом се ветар у налетима поигравао. Дувао је из све снаге, понекад је фијукао, урлао мењајући свој интизитет и јачину.
Жене, огрнуте вуненим марама тихо су разговарале. Свака је заинтересовано слушала причу коју је најстарија од њих причала. Окупиле су се око ње гледајући је упорно, као да су тиме покушавале да јој измаме што више речи.
Стара жена је упитно погледала остале као да је тражила неко одобрење како би наставила са причом, машући при том нервозно рукама. Ове су биле под утиском приче, и са великим интересовањем пиљиле су у њу.
-Желите да знате све о тој породици?Желите да знате зашто је покушао на такав начин себи да одузме живот!? Зар има нешто на овом свету вредније од живота!? Непрестано се трудимо да живимо што боље можемо... Ех, али увек нешто недостаје... Увек нешто недостаје.- Уздах се разлегао простором и испунио га стрепњом и разочарањем. Жене су и даље пиљиле у ову старицу. Знале су да старица никада никог није лагала. Знале су да су њене речи истините и да је оно о чему ова жена говори сурова истина која долази из срца.
-Све што је некада радио, Ђорђе, сада му се враћа.Ништа није случајно... Кажем вам. Није случајан ни његов покушај да себи одузме живот.Ех, кад би људи знали истину, не би ценили више никог из његове породице. Јесте да они нису криви, али отровна и грешна крв тече њиховим венама. Не би се људи дивили тим грађевинама... Али шта је човек?! Ништа... Кажем вам ја... Једног дана неће ништа остати од њих. Мени је жао што, можда, нећу видети све то, али осећам да ништа неће бити од те породице.
Старица је прешла руком преко чела, као да жели да се сети свих догађаја који су претходили, направила је мали предах и наставила дрхтавим гласом.
-Јуче сам га видела како је само у гаћама појурио кроз двориште. Најпре сам помислила да је помахнитао, а он брже-боље појурио је поред нас кроз двориште баш ка бунару. Једва смо га сустигле његова жена и ја и спречиле да се не утопи. Стајале смо код капије и распричале се по навици. Увек за задушнице идем код њих због деобе па мало станемо да проћаскамо на капији. А он је замислите, онако голишав кренуо као луд ка бунару. -Ђорђе, шта учини човече?- питала сам га застрашена. Нисам могла доћи себи од страха и узбуђења. Он ме је само бело погледао и промрмљао нешто себи у браду. Мислим да са мном и није причао. Причао је са самим собом.
Онда сам се сетила шта се све некада шушкало по селу.
Кажу да је некада Ђорђе имао чамац и да је превозио путнике преко Дунава. Ови би му давали нешто новаца и тако је преживљавао. Није хтео да ради на њиви као остали мештани. Није му се, изгледа, ''свиђала'' мотика...
Угледао се био на једног Турчина који је продавао слаткише. Овај се ту недавно доселио.Миран неки човек. Дошао је ту са својим занатом за неком зарадом. Ноћу би месио колаче и правио слаткише, а дању би колицима шетао кроз село и продавао их деци. Турчин се био баш одомаћио. Ишао је понекад преко Дунава код пријатеља. Никога није дирао, са свима се трудио да буде на дистанци. Сви су знали да поштује своју веру и да се моли Алаху за време исламских празника. Одавно се Ђорђе намерачио на Турчина. Видео је како Турчин умешно зарађује динар по динар... Јесте да је давао слаткише и ''на вересију'', али је и доста зарађивао.
Обријане главе, тромих покрета и тамних очију Турчина су људи ипак прихватили. Споразумевао се јако добро са мештанима тако да ником није сметао.
Једне ноћи договорио се Ђорђе са њим да га превезе чамцем преко Дунава.Смислио је Ђорђе план.Смишљао га је дуго чак се побринуо и за то да не буде сведока.Ђорђе је био обесан, али прорачунат човек.
Смислио је он још много тога. Данима и ноћима је размишљао како да опљачка Турчина, планирао је чак и шта ће урадити са отетим парама.Ишао је као бесан пас по селу. Тражио је начин да му Турчин падне шака, а Турчин сиромах, није ни слутио шта га чека.
Величанствена ноћ је већ била у јеку. Шумови таласа су једини реметили ноћну тишину. Река је била блистава и у пуном сјају, тако пространа и широка.
Турчин као да се нећкао. Неколико пута је неодлучно стајао поред чамца на обали. О врату је имао обешену малу сеоску плетену торбицу.
-Да идемо други пут- несигурно је прошапутао Турчин, гледајући огромне Ђорђеве руке како одвезују конопац...
Ђорђе га је готово угурао у чамац.
-Сада ћу те превести. Други пут немам кад...-мукло је одговорио Ђорђе. Непрестано је гледао торбу обешену о Турчинов врат. У себи се радовао што ће му се најзад указати прилика да се домогне новца, много новца.
Снажним рукама је веслао ка средини Дунава. Турчин је трнуо од страха. Он је већ наговестио Ђорђу да не зна да плива. Ноге су му клецале, као код малог детета. На небу се појавио месец у свом сјају. Турчин је погледао ка небу и тихо се у себи молио, како би одагнао страх који га је све више обузимао. Ђорђе није обраћао пажњу на Турчинову молитву. Грозничаво је размишљао како да се отараси свог путника, а да то буде без неке велике буке.
И док се овај молио, Ђорђе му истрже торбу. Турчин, затечен оваквим обртом, покушао је да торбу задржи, након чега га је Ђорђе са неколико удараца савладао и оборио на дно чамца.
-Немој ме убити-, молио је Турчин схвативши Ђорђеву намеру. -Немој ме убити, видеће те Луна... -Склопио је руке преда се и молио га са сузама у очима. На небу је месец засијао јаче, као да је пратио целу ситуацију. Али Ђорђе није имао милости. У два потеза избацио је Турчина из чамца у воду. Турчин се копрцао... Борио се са водом која га је гутала и вукла у дубину...
Чуо се само глас...
-Видеће те Луна...
Након тог дана, Ђорђе је са тим новцем почео себи градити у авлији много тога.
Тресак капије као да је отрезнио жене. Задихана млада жена им је притрчала у сусрет. Једва је долазила до даха.
-Ђорђе је скочио у бунар...-
Жене су пиљиле у њу не схватајући озбиљно речи ове преплашене женице.
-Ђорђе је скочио у бунар!!! Жене, непрестано је викао да га дозива неко из бунара! Нисмо знале шта да радимо...
Страх се појавио на лицима присутних. Погледале су небо на којем је засијао месец, једини сведок немилог догађаја.
-Видела га је Луна...- прошапутала је старица... и прекрстила се.
- Ништа на овом свету не може да се затаји...
-Видела га је Луна...
Видела га је Луна...-
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://rebeldeworld-serbia.express-forum.net
 
Horor 2-Luna
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Madre Luna/Plamen ljubavi
» "Eva Luna" uskoro u Srbiji!
» Filmovi Brusa Vilisa
» Galerija slika
» Luna, la heredera / Luna

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Rebelde World :: Zabava :D :: Horor price :)-
Skoči na: